Централни догађај 7. Новобеоградских дана слободе, обележавање великог јубилеја 80 година ослобођења Бежаније у Другом светском рату, одржан је 22. октобра 2024 године.

Комеморативну свечаност заједнички су организовали Удружење бораца НОР-а Нови Београд и Удружење „Стара Бежанија“, као прилог неговању културе сећања на страдање преко 8.000 жртава нацистичке Немачке и Независне државе Хрватске,које почивају у Белановића рупи на Бежанијској Коси.

Под почасном стражом новобеоградског Одреда извиђача „Пантер“, велики број окупљених грађана, Бежанинаца, представници државне управе и локалне самоуправе, јавних установа, друштвених и политичких организација, потомака бораца и логораша, одали су пошту страдалницима Старог Сајмишта и Јасеновца, на коначно темељно обновљеном и достојно уређеном спомен-гробљу.  

Молебан за упокојене служио је јереј Андрија Вукчевић из бежанијске цркве Светог Ђорђа.

Химну Републике Србије интонирао је дечји хор "Хорић", под уметничким руководством и диригентском палицом професора Марије Гаљевић.

Венце су положили:

• Господин Немања Старовић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Владе Републике Србије
• Господин Миле Росић, државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Владе Републике Србије
• Господин Стево Марушић, члан Градског већа
• Госпођа Ивана Николић, председница Градске општине Нови Београд,
• Господин Живан Обреновић, председник Скупштине Градске опшине Нови Београд
• Господин Небојша Жугић, директор Arena Channels Group
• СУБНОР Србије
• Фонд Дијаспора за матицу
• Меморијални центар „Старо Сајмиште“
• Београдски форум за свет равноправних
• Клуб генерала и адмирала Војске Србије
• СУБНОР МЗ Лаћарак 
• Општинска организација Удружења војних пензионера Србије
• Покрет социјалиста – Градски одбор Београд
• Удружење ратних доровољаца 1912-1918 и њихових потомака
• УБНОР Нови Београд
• УГ Стара Бежанија
• бројни грађани Бежанијске Косе, затим потомци бораца и цивилних жртава рата и њихови поштоваоци 

ТРАДИЦИОНАЛНУ БЕСЕДУ на овом страшном и светом месту одржао је господин Немања Старовић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Он је истакао да су храбри људи дали животе како би грађани данас живели у слободи. „Њихова жртва нас подсећа да је цена слободе велика, али и да је наша обавеза да чувамо слободу и предамо је овој деци и будућим нараштајима. Борба за слободу није само нешто што је иза нас, што је у прошлости. Она је и данас итекако актуелна. У временима у којима се историја сваки дан покушава фалсификовати, а наш народ неправедно и неистинито оптужује, ми смо дужни да бранимо истину јер се тако боримо и за правду, наш национални идентитет и бољу будућност наше деце“, рекао је Старовић.

Председница општине госпођа Ивана Николић поручила је да постоје места која су више од историје, а да је Белановића рупа такво место: „Сви заједно треба да радимо на уређењу спомен-обележја, да не заборавимо шта се десило, како би имали бољу и квалитетнију будућност. Захваљујем се свим удружењима која негују културу сећања, међу којима су Удружење „Стара Бежанија“ и Удружење бораца народноослободилачког рата. Ми ћемо се као општина трудити, да као што смо уредили Белановића рупу, уредимо и Троструки сурдук на Лединама - Јеврејско спомен обележје, као и сва важна историјска места на Новом Београду“, рекла је Николић.

Поред дечјег хора у уметничком делу програма учествовали су и чланови Креативне радионице "Чувари сећања": Александар Благојевић, Маша Корица, Лена Корица, Софија Колесар и Сава Кљун, под руководством Јане Грбић, наставнице српској језика и књижевности, који су извели рецитал књижевника Ранка Спалевића, док се својим стиховима присутнима огласио и књижевник Горан Лазовић.

Манифестација је завршена објављивањем Прогласа организатора: ЗА СПОМЕН-ПАРК БЕЛАНОВИЋА РУПА - Враћање достојанства жртвама које почивају у  Белановића рупи, који је присутнима прочитао Жељко Вујковић, председник организационог одбора удружења "Стара Бежанија".
 
Захваљујући свесрдној подршци Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, трудом и залагањем локалне самоуправе, и особито Градске општине Нови Београд, овом заборављеном стратишту у сред главног града, враћено је достојанство, место у култури сећања наше јавности, и место на мапи сећања Београда и Србије.  Организатори посебну захвалност упућују  ђацима и наставницима који су присуствовали овом догађају, посебно из новобеоградских основних школа “Влада Обрадовић Камени“, „Драган Лукић“, „Младост“, „Борислав Пекић“, „Радоје Домановић“, „Лаза Костић“, „Јован Дучић“ и "Краљ Александар Први", јер је памћење најважнија лекција живота, а заборав највећа ревизија историје. 

Сећамо се стога и јединица 73. гардијске стрељачке дивизије и 13. гардијске моторизоване бригаде Црвене армије, и 6. пролетерске дивизија НОВЈ "Никола Тесла", ојачане 13. пролетерском бригадом 1. пролетерске ударне дивизије, које су по ослобођењу Београда прешле Саву и 22. октобра 1944. ослободиле Бежанију и Земун, чиме је отпочела борба за ослобођење Доњег Срема и коначну победу над окупатором.

Председница општине Нови Београд, Ивана Николић, разговарала је с представницима инцијативе „Култура сећања Новобеограђана“ и планираном програму манифестације „Новобеоградски дани слободе“. Састанку су присуствовали:

• Ранко Р. Спалевић, председник Удружења бораца НОР-а Нови Београд, аутор пројекта „Култура сећања Новобеограђана“
• Волга Илић Максимова – председница Удружења грађана „Стара Бежанија“
• Бојан Бован - предедник Почасног одбора за обележаванје јубилеја
• Весна Мартиновић - секретар УБНОР-а и секретар у пројектном тиму
• Др медицине Љиљана Вернер – председница УО Фонда дијаспора за матицу, члан УО Београдског форума за свет равноправних, добротворка Пројекта
• Симеон Туманов, генерал у пензији, председник Општинског одбора Удружења војних пензионера Србије
• Драган Илић – Новобеоградска културна мрежа
• Горан Лазовић – књижевник и новинар, уредник програма
• Миломир Миладиновић – генерал у пензији, зљаменик председника СУБНОР-а Србије, Клуб генерала и адмирала војске Србије
• Жељко Вујковић – председник Организационог одбора Удружења „Стара Бежанија“
• Алексадар Карић - координатор

Председница општине Нови Београд Ивана Николић изразила је задовољство што ће Нови Београд бити домаћин програма „Новобеоградски дани слооде“, ћиме ће бити употпуњени и достојно оележени предстојећи велики датуми наше славне историје. Пре тачно 80 година, 20.октобра Београд је ослобођен у Другом светском рату.„Обележавањем 20. октобра поручујемо да смо поносни на све храбре људе који су извојевали слободу у којој данас живимо, на своје претке који су животом платили да би овај град ослободили од фашизма. Ми смо као народ увек били на правој страни историје. Шаљемо поруку да смо захвални нашим савезницима Русима, који су понели велику жртву као и ми, да би Београд ослободили од најпогубније идеологије која је задесила наш град и читаву Европу“, рекла је Ивана Николић.

Организатори Комеморативне свечаности - Удружење бораца НОР-а Нови Београд и Удружење грађана "Стара Бежанија" изложили су план и програм Комеморативне свечаности, која ће се одржати 22. октобра 2024. године, на спомен-гробљу Белановића Рупа на ежанијској Коси,  у спомен на 80. годишњицу ослоођења Бежаније у Другом светском рату. 

На састанку је било речи и о даљим плановима општине за уређење спомен-парка Белановића рупа на Бежанијској коси. Реч је о месту где су покопана тела 8.000 цивила, невино страдалих током Другог светског рата у логору Старо сајмиште, као и тела жртава са ширег простора тадашње Независне државе Хрватске, укључујући жртаве логора Јасеновац. Закључено је да се приводи крају обнова спомен-обележја и уређење будућег Спомен-парка "Белановића рупа" - тог донедавно скрајнутог и запуштеног места страдања и геноцида над Србима у Другом светском рату.

Ангажовањем Општине Нови Београд, као и Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања овогодишња традиционална Комеморативна свечаност дешаваће се на простору на којем је враћено достојанство жртвама.

У склопу припрема за обележавање важног јубилеја, 80. годишњице ослобођења Бежаније у Другом светском рату, 22. октобра 2024. године, председник Скупштине општине Нови Београд, господин Живан Обреновић, примио је председницу удружења Стара Бежанија, госпођу Волгу Илић, у четвртак, 3. октобра 2024. године. На састанку је између осталог било речи о значају ове велике годишњице, и посебној релевантности неговања културе сећања и чувања тековина антифашизма у актуелном друштвеном и међународном контексту. Закључено је да ће све локалне инстутуције и важни друштвени актери дати свој континуирани допринос достојном обележавању значајних датума, места сећања и места страдања на територији општине Нови Београд.

Председница Градске општине Нови Београд Ивана Николић, одржала је радни састанак са државним секретаром Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милетом Росићем и руководством Удружења „Стара Бежанија“ на спомен-гробљу Белановића рупа на Бежанијској коси у четвртак, 18. јула 2024. године.

Посета спомен-гробљу Белановића рупа наставак је општинске иницијативе за уређење спомен-парка коју је у претходном мандату започео некадашњи председник општине Бојан Бован.

-Желимо да културу сећања пренесемо и на наредне генерације Новобеограђана, те да наставници и новобеоградски ђаци на овом месту, у уређеном и означеном простору меморијалног парка, имају могућност да одрже час историје и одају почаст жртвама – истакла је Ивана Николић.

Радном састанку у име Удружења „Стара Бежанија“ присуствовали су Волга Илић, Жељко Вујковић и Срђан Минић, као и књижевник и представник Удружења бораца НОР за Нови Београд Ранко Спалевић.

Према доступним подацима, на овом простору је у преко 70 масовних гробница покопана су тела 8.000 цивила, невино страдалих током Другог светског рата у логору Старо сајмиште, као и тела жртава са ширег простора тадашње Независне државе Хрватске, укључујући жртаве логора Јасеновац.

.

Вределела је упорност Удружења "Стара Бежанија" и Удружења бораца. Наши дугогодишњи напори да ово место страдања постане место памћења, опомене и едукације нових нараштаја сада бива институционално артикулисано захваљујући руковоству Општине, Града и Министарства. 

Остваривању наше људске дужности и одавању дужне поште за преко 8000 жртава геноцида нацистичке Немачке и њеног верног саучесника у геноциду Неовисне државе Хрватске понајвише су допринели, што истичемо и овај пут, др Марија Здравковић, Срђан Минић, Бојан Бован, који су били доследни носиоци ове иницијативе кроз године. 

Започето се настваља: и већ првог свог радног дана са нама је била и новоизабрана председница Општине Ивана Николић.

Наравно, рачунамо и на наставак подршке и помоћи наших партнера у пројекту "Култура сећања Новобеограђана" - верне чуваре сећања и на ово страшно место, једно од бројних током три геноцида почињена у прошлом веку над нашим народом.

Педесетница, празник Силаска Светог Духа на Апостоле, познатији и као празник Свете Тројице - ДУХОВИ, и слава Бежаније, свечано је прослављен у недељу, 23. јуна 2024. године. Овај велики празник, спомен настанка Цркве и почетак апостолске проповеди широм света, чије изразито поштовање се и данас чува у Бежанији, и ове године молитвено је окупио велики број верника.

Свету Литургију у нашем храму Светог Георгија у Бежанији служили су свештеници Радан Шарић, Милош Велимир и Андрија Вукчевић. Током службе, након Коленопреклоне молитве призивања Светог Духа, преломљен је славски колач нашег удружења, честитана слава Бежанинцима, а у наставку формирана и традиционална литија корз Бежанију, до спомен-обележја где се сваке године служи молебан. На спомен-обележју је традиционално положен ловоров венац, у славу и сећање на наше претке и шестовековно трајање Бежаније. Домаћини из бежанијских породица Царан, Ковачевић - Ћаленски и Илић - Максимови, обезбедили су неопходно освежење за верни народ.

Поподне је приређен славски ручак у згради Старе основне школе у Бежанији, седишту нашег удружења, припремен заједниким трудом и пожртвовањем многих истакнутих бежанијских домаћина и домаћица. Интензивне припреме су трајале неколико дана да бисмо заједно уживали у свечаности. Посебној радости овогодишње прославе допринели су наши драги гости из удружења које окупља Лаћарчане, са којим дружење траје већ више година. Иза нас је још једна достојаствена прослава и нове веселе успомене које ће се памтити...

Удружење „Стара Бежанија“ примило је тужну вест да је 15. јула 2024. године у Београду преминуо проф. др Ђорђе Козић, дугогодишњи и велики пријатељ нашег удружења, професор емеритус на Катедри за термомеханику Машинског факултета Универзитета у Београду.

Проф. др. Ђорђе Козић оставио је велики траг у нашој науци као некадашњи шеф Катедре за термомеханику и шеф Центра за теоријску и примењену термомеханику и сагоревање на Машинском факултету, и као предавач Термодинамике и Појаве преношења топлоте и масе. Истовремено је био ангажован као хонорарни професор на Факултету за дизајн, као предавач на предметима: Бионика у дизајну и Научни принципи у дизајну. Био је ментор и испитивач за преко 100 дипломских радова, и више магистарских теза и докторских дисертација, и аутор више десетина објављених наслова уџбеничке и стручне литературе. Носилац је Светосавске награде Машинског факултета за најбољу књигу 2019. године.   

Посебност проф. Козића, као академског професора, истраживача и стручњака за термодинамику била је изражена не само у његовој тежњи ка научној истини, него и кроз љубав према уметности, посебно музици, и компоновању. Проф. Козић је као пријатељ удружења Стара Бежанија дао изузетан допринос оживљавању културне сцене у Бежанији кроз наш Храм културе у Старој основној школи, где је први пут, у оквиру Дана европске баштине, 5. октобра 2018. године, изведена прва инклузивна опера "Часовничар", коју је он написао и компоновао, a чији солисти и извођачи су особе са различитим врстама инвалидитета, и сметњи у развоју.   

Испраћај проф. др Ђорђа Козића на сахрану у родном Крушевцу је у среду 17. јула у 10 часова на београдском Новом Гробљу.

Удружење Стара Бежанија изражава искрено саучешће породици проф. Козића.

Бог нека му душу прости!

УПРАВНИ ОДБОР УДРУЖЕЊА СТАРА БЕЖАНИЈА

Празник Силаска Светог Духа на апостоле, познат и као Педесетница, Тројице, или ДУХОВИ, који се обележава као слава Бежаније, ове године се прославља се у недељу, 23. јуна.

Са благословом свештеног братства бежанијске цркве, наше удружење ће по устаљеној традицији прославити славу Бежаније учествовањем на Светој Литургији у цркви Светог Ђорђа (Војвођанска 70), која почиње у 9:00 часова, и у наставку, заједничком молитвом за освећење славских дарова, и резањем славског колача.

Након службе у цркви, свечана литија ће се упутити дуж Војвођанске улице до спомен-обележја на кружном току, где ће бити служен молебан и положени венци.

Позивамо све чланове нашег удружења, све Бежанинце, пријатеље и пратиоце, да учествују на Светој Литургији и славској литији, и својим присуством увеличају и поделе радост празника којом су ових дана испуњена срца свих Бежанинаца.

Д О Б Р О   Д О Ш Л И !

"НАТО АГРЕСИЈА НИЈЕ НИКАДА НИ ПРЕСТАЛА - 

ЗАТО НЕ СМЕ ДА ПРЕСТАНЕ НИ НАШ ОТПОР"

И овог 9. јуна окупили смо се пред „Вечном ватром“ – Местом сећања на 78 дана НАТО агресије на нашу Отаџбину, да бисмо се подсетили дана када је пре пуних 25 година, 1999. потписан Војно-технички споразум у Куманову, и престало бомбардовање Југославије. НАТО бомбардовање се формално завршило 10. јуна 1999. године. Био је то само престанак оружане агресије.

Организатори свечаног програма били су Удружење бораца НОР-а Нови Београд, Удружење Стара Бежанија, Фонд Дијаспора за матицу, Покрет социјалиста, Клуб генерала и адмирала Војске Србије.

Програм је отворен симболично у 12:44 часова када је дат занк за меморијалну трка посвећена легендарном атлетичару и родољубу Горану Раичевићу који је погинуо као припадник славног Приштинског корпуса. Сви учесници награђени су Спомен медаљама, пригодним мајицама и спортским качкетима.

Поред организатора, венце и цвећесу положиле су делегације партнерских удружења иницијативе "Култура сећања Новобеограђана".

Овогодишњу беседу одржао је Александар Вулин, потпредседник Владе Републике Србије.

- Бомбе су престале да падају на данашњи дан, али само су бомбе престале да падају. Агресија се наставила, није се ни прекидала. Када су престали да бацају бомбе по нама, нису нас оставили ни да жалимо, ни да пребројимо убијене, ни да запамтимо имена убијене деце. Нису нам допустили ни да тугујемо у тишини, само су наставили разарање наше земље, само је дошао 5. октобар, само су спровели пуч, само су окупирали нашу земљу и наставили са оним што су започели бомбама - рекао је Вулин, и додао:
- Наставили су са отимањем Косова и Метохије, наставили са разарањем српског националног бића, наставили са убијањем слободе, нашег права да будемо слободни. Агресија није никада ни престала, зато не сме да престане ни наш отпор - поручио је Вулин.

У програму су учествовали Одред извиђача „Пантер“ и „ХОРИЋ“ - Дечји хор при Храму културе „Бежанија“. Програм је заокружио песник ГОРАН ЛАЗОВИЋ казивањем стихова посвећених слободи.За разлику од успаваних новобеоградских школа, ученици ОШ "Влада Обрадовић Камени" су са својом директорком и наставницима организовано присуствовали обележавању Дана сећања: Хвала им. Ми памтимо.

Програм је и ове године остварен у извршној продукцији Храм културе „БЕЖАНИЈА“

У среду, 29. маја у храму културе Стара Бежанија одржана је пројекција документарног филм "Герника 2" сценаристе и редитеља Огњена Петковића, и продуцента Др мед. Љиљане Вернер. 

Филм говори о хемијском рату без хемијског оружја - сразмерама и последицама разарања нафтних, петрохемијских и индустријских постројења у Панчеву током НАТО агресије 1999. године.

Заинтересована публика, која је до последњег места испунила салу у Старој основној школи у Бежанији, по први пут је видела до сада необјављиван и неприказиван видео материјал, као и сведочанстава очевидаца - радника, стручњака и одговорних лица, као и антиратких активиста из Немачке, међу којима је тада била продуценткиња филма, Др. Вернер. 

Филм је настао у оквиру обележавања четврт века од НАТО агресије на Савезну Републику Југославију (1999-2024).

Након пројекције филма, одржана је трибина о здравственим последицама рата.