Иако је првобитно одлучено да се први тим Ф.К. "Бежанија" повуче из такмичења, накнадном одлуком управе клуба (победио је разум) првотимци ће ове јесени наступати у међуопштинској  лиги-група "А". Ова вест је обрадовала све истинске љубитеље фудбала, а посебно Бежанинце и ветеране. Наравно, све млађе категорије настављају своја такмичења.

А шта се десило? Због некоректне одлуке Фудбалског савеза Србије, да пред почетак сезоне донесе неке мере (финнасијске), Ф.К. "Бежанија" је био принуђен да напусти Прву лигу Србије, иако је годинама био стабилан прволигаш.

                                           Са једне од утакмица овог пролећа (Ветерани Бежаније)

Јесење првенство у међуопштинској лиги-група "А" почиње 24.08.2019. с тим што Бежанонци дебитују у овој лиги од другог кола као домаћини против Ф.К."Нови Београд". Иначе, у овој лиги играју још и Млади Пролетер, Бусије, БУСК, Шећеранац, ДИФ, Велика Моштаница, Спарта из Железника,  Умка, Рекреативо 011, Дедиње и 13. мај.

Ф.К. "Бежанија" је клуб светле традиције и спада у ред најстаријих клубова у Србији (међу десет најстаријих). Основан је давне 1921. године и за две године постаје "СТОГОДИШЊАК".

У децембру 2018. године, подигнут је споменик у родном селу Чиста Мала (Водице крај Шибеника) нашем Милану Лалићу (1947-1991), који је у Бежанији живео скоро 40 година.

Милан је ступио на песничку сцену 1968. године, објављујући у тада највиђенијим београдским листовима и часописима. И пре знаменитих јунских демонстрација, које су обележиле тадашњу младу генерацију, он је припадао кругу студената који су се предано, готово свакодневно, дружили, организовали трибине, књижевне вечери, оснивали нова гласила... Београд је за све њих био истинска песничка престоница.

Читајући дела великих филозофа,али уз то, кришом, како се то тада чинило, и Библију, као и најзначајније модерне светске песнике, Лалић се наметнуо кao један од најобразованијих младих интелектуалаца, што се одражавало како на његову поезију тако и на друштвену ангажованост.

Студирао је на Филозофском Факултету (одсек Филозофија), а као новинар је радио у "Борби", а затим у "Вечерњим Новостима", у културној рубрици.

Добитник је више награда (Прва награда Сталног југословенског фонда "за стипендирање младих талената", Прва награда за поезију листа "Младост"...). а 1973. године постаје члан Удружења књижевника Србије.

Објавио је песничке збирке: "Псалми и друге песме", "Црни пас", "Совин вокал"...  Његове песме заступљене су у антологијама и изборима: "Верујем да бих могао да љубим", "Улица", "Душо моја", "Чиста Мала", "Вир", "Враћају се шуме"....

Прерано нас је напустио и сахрањен је 1991. године на Новом бежанијском гробљу.

Поносни смо што је у Хрватској, у његовом родном селу (Чиста Мала) град Водице, код Шибеника,  подигнут споменик овом даровитом песнику. На спомен плочи је уклесано: Помиритељ си био завађене браће, Помири и сада све завађене, Збратими разбраћене, Развесели тужне, Укроти самовољне и исцјели болне.

У недељу, 16.06.2019. прослављен први дан сеоске славе ДУХОВИ. Најпре је служена СВЕТА ЛИТУРГИЈА у бежанијској цркви Св. Великомученика Георгија, а затим је СВЕЧАНA ЛИТИЈА прошла устаљеном трасом (као некада кроз село).

Приредили смо изложбу испред нашег храма културе на којој су приказани неки историјски документи (везани за Бежанију, за сам храм културе - најстарију зграду на Новом Београду и за бежанијску цркву), као и занимљиве фотографије (са претходних прослава ДУХОВА...).

У просторијама ФК "Бежанија" прослављена је клупска слава.

У понедељак, 17.06.2019. на стадиону ФК "Бежанија" одиграна је финална утакмица "Меморијала Бошка Шљивара Тенте" у којој су Бежанинци-омладинци победили своје вршњаке из Батајнице.

          Милан Кајалић Кајгана пева химнну ФК "Бежанија"  Зоран Матијашевић и Момчило Прокић (покровитељ Меморијала)

По подне, домаћини славе - Умичевићи- приредили су свечани ручак за око 150 гостију.

                                 Добродошлица гостима (Волга Илић и Мирослав Умичевић)

Весеље је трајало до поноћи, а  госте су забављали кикиндски тамбураши, као и Петар, син нашег Бежанинца-Саве Јојића.

У суботу, 08.06.2019. били смо на излету, и том приликом посетили Краљево и манастире Жичу и Студеницу. Имали смо дивно време и  водича, који је био са нама све време нашег боравка на излету, и тако провели незабораван дан.

                                                 Групни снимак у Краљеву

Жича је била крунидбено место седам српских краљева и саборни храм српског народа. Студеница је један од највећих и најбогатијих манастира Српске православне цркве, који је основао Стефан Немања.

Да погледате фотографије са овог излета, кликните.....ОВДЕ

У четвртак. 30.05.2019. одржан је концерт "Неша Елвис и пријатељи". Вече је било посвећено америчкој легенди Елвису Прислију. Захваљујући Неши Елвису (Небојша Гаљевић), који је супруг Марије Гаљевић професорке музичког у О.Ш: "Милан Ракић", имали смо прилику да слушамо изванредног певача, који гласом и стасом неодољиво подсећа на Елвиса Прислија. Да подсетимо, Марија Гаљевић је композитор наше химне "500 година Бежаније", а њихова ћерка Ангелина је члан Управног одбора нашег удружења и будућа оперска певачица. И друга ћерка бави се музиком (свира харфу). Неша Елвис је крајем деведесетих година победио на европском такмичењу (имитатора Елвиса Прислија) у Паризу, па је био и у Америци у Мемфису, где је имао запажене наступе.

                                                                     Неша Елвис и препуна сала

У препуној сали храма културе "Бежанија", публика је уживала преко два сата у незаборавним хитовима Елвиса Прислија, али и Тома Џонса, Стиви Вондера....Наравно, као Нешини гости, наступили су и познати рокери Саво Јојић и Бане Остојић-Бане Ексер, као и Миле Кајгана. После концерта, уследила је игранка која је потрајала до поноћи.

После одржане песничке вечери, посвећене нашем великом српском песнику Брани Петровићу, на нашу адресу стигло је више порука, од којих издвајамо ове две:

1. Чувени Рале Дамјановић, који је говорио Бранине песме те вечери, написао нам је следеће: Драги пријатељи, хвала свима вама. Ја никада у својој каријери, која траје преко 50 година, нисам доживео тако нешто лепо и искрено. Толико добрих људи, пријатељских поздрава, срдачности, паметних речи. Једна атмосфера какве нигде нема. Лепота божја. Толико сам се добро и моћно осећао. Са свих страна сипа на мене пријатељска енергија. Па те жене које су спремиле онакву гозбу. Жао ми само што нисам узео који колач више. Кад сам изашао, ја као да сам био пијан, нисам могао да потрефим правац до пута, него сам кренуо контра. А знам напамет тај простор. Толико сам био скоро сасвим ошамућен. Не од ракије, него од људских речи, неког чудесног духовног здравља какво никад нисам доживео. Упишите ме, молим Вас, за доживотног члана Удружења "Стара Бежанија". Уместо чланарине ја ћу говорити стихове. Кад год вам шта треба, само кажите. Док не досадим. Импресиониран сам организацијом. Толико људи је дошло, а она жена (Волга Илић-прим ЗМ) је савршен домаћин била, чудесно елоквентна и супериорна. Ја се сећам ваших утакмица и навијачког бежанијског хука. Кајгана је летео по терену. А песме му исто тако само лете. Химна (наша незванична химна "На Галовици ..." - прим. ЗМ) је прекрасна. Упознао сам и спонзоре (Цвета и Бранко Грдица -прим. ЗМ) те вечери. Дивни, скромни људи којима је стало до Удружења.  Све је, заправо, једна велика породица, одана свом крају и граду. Тога данас нема. Свет је отишао (скренуо) у селфизам, како се каже, и нема му помоћи. Бранина Каћа (удовица Б. Петровића-прим ЗМ) је била одушевљена као и ја. Душко Новаковић, најзначајнији српски савремени песник, веома је мудро беседио о Браниславу Петровићу, такође великом, превратничком песнику српске поезије, чија је творачка моћ била ненадмашна.  Ето, тако, драги моји пријатељи. А за тај ручак (планиран за прославу ДУХОВА-прим ЗМ) видећемо... Ја једем као мећава. Права велика сремачка глад иза које ваљда стоје те наше исконске глади у дубинама историје. Будите ми здраво, поздрављам све људе.

2. Ћерка Бране Петровића, Мира Тешић, послала нам је ову поруку: Велики поздрав! Сјајно организовано, најпре дивно замишљено, а затим спроведено у дело. Рекла бих да је све уз Божју помоћ. Велики поздрав за целу екипу бежанијских герилаца. Од корица до корица без грешке, са срцем, тако једино успева. Да не мудрујем, само да скинем капу и да се наклоним.

У петак, 17.05. у нашем храму културе "Бежанија" приређено је незаборавно песничко вече посвећено великом српском песнику БРАНИ ПЕТРОВИЋУ. Програм је водио, један од најбољих српских песника, Душко Новаковић, Бранине песме говорио је  чувени рецитатор Рале Дамјановић, а певао је Милан Кајалић Кајгана. Покровитељи ове дивне вечери били су Цвета и Бранко Стојановић-Грдица.

                                         Пуна сала                              Рале Дамјановић                                          Миле Кајгана

И овог пута госте је поздравила Волга Илић, председница нашег удружења и том приликом је изразила велико задовољство због бројне публике, али, пре свега због нашег храма културе, који то сваким даном постаје све више.. 

Првом песничком вечери у нашем храму представили смо нашег суграђанина Милана Лалића, прерано преминулог песника. Недавно смо отворили галерију "Милован Видак", а овим омажом Брани Петровићу, ми, као Бежанинци, одужили смо се на прави начин овој тројици наших суграђана - великана, који су живели у нашој средини деценијама. Песник Душко Новаковић је публици представио, онако како он уме, опус Бране Петровића, а већ чувени Рале Дамјановић је, пре свог рецитовања, прво говорио о Брани као песнику а онда испричао и неке догодовштине из дружења са њим. Миле Кајалић Кајгана нам је својим певањем приредио још једно уживање, а посебно је побудио емоције, нас Бежанинаца, певајући бежанијску незваничну химну "На Галовици гуске беле..."

У публици су били и Бранина супруга Каћа, ћерка Мира, унука, сестричина...

Једном речју - НЕЗАБОРАВНО

Ако желите да погледате слике са ове вечери - кликните ...ОВДЕ

Наши млади Бежанинци, којима се поносимо, успешни су спортисти у својим категоријама (мај 2019.). Лука Јојић наступа за јуниорску репрезентацију Србије у рагбију, а Игор Илић Максимов осваја медаље у гимнастици.

Ангелина Гаљевић, чланица Управног одбора нашег удружења, победила је на недавно одржаном Републичком такмичењу (СОЛО ПЕВАЊЕ) освојивши ПРВО место са 99 бодова.

Честитамо Ангелини на овом великом успеху. (Иначе, мајка Ангелине, Марија Гаљевић је професор у ОШ "Милан Ракић" и композитор је химне "500 година Бежаније", а отац је популарни извођач evergreen мелодија, са надимком Неша Елвис). Ми, из удружења "Стара Бежанија", се поносимо нашом Ангелином.

У понедељак, 25.03.2019. наше удружење отворило је Галерију "Милован Видак" изложбом репродукција уметникових слика у храму културе "Бежанија", Војвођанска 68.

Ова интересантна Изложба била је отворена сваког дана од 25.03. до 29.03. од 17:00 до 21:00.

Милован Видак (1926-2003) рођен је у селу Стожишта код Босанског Грахова. Крајем 1942. године постао је учесник II светског рата, а као борац Друге пролетерске бригаде, борио се у биткама на Сутјесци  и Неретви. Сликарство је почео да изучава 1950. године. Био је члан Медиале (са Ољом Ивањицки, Леонидом Шејком, Љубом Поповићем, Владом Величковићем...) и аутор је Кодекса медиале. Живео је у Бежанији (ул. П. Сегединца) 40 година.

На отварању изложбе госте су поздравили, испред нашег удружења, Зоран Матијашевић и Волга Илић, а о Миловану Видаку говорили су академски сликари Пеђа Гавровић и Миодраг Јелић, као и Пуниша Мркић, Бежанинац и пријатељ Милована Видака.

Као што је познато храм културе "Бежанија" налази се у згради старе школе и то је најстарија зграда у Новом Београду. Крајем прошле године, одлуком Владе Србије, ова зграда је постала СПОМЕНИК КУЛТУРЕ, а наше удружење ће наредних 10 година (уговор са Пословним Простором) управљати овом зградом.

Наставићемо са организовањем културних манифестација (песничке и књижевне вечери, концерти, изложбе...)