Драги наши читаоци и пратиоци, са поносом вам доносимо вест о новом рекорду - у четвртак 31. марта 2022. године, остварен је још један рекорд посете нашем сајту, и достигнута цифра од МИЛИОН посета!
Тога дана страница www.starabezanija.rs имала је 507 дневних посета, чиме је постигнут укупан број од 1.000.230 посета, рачунајући од првог дана од како је сајт активан.
Наша поносна статистика говори да смо ову незамисливу посету постигли за нешто више од седам година нашег онлајн постојања (од фебруара 2015. године).
Оно што је посебно значајно је да смо све видљивији и све посећенији како време протиче - до првих пола милиона посета требало је нам нешто више од пет година (фебруар 2015 - мај 2020), док смо до наредних 500.000, и укупне цифре од преко милион посета, дошли за мање од две године (мај 2020 - март 2022).
То нам говори да, поред редовних посетилаца сајта, наше активности убрзано придобијају пажњу и све ширег круга грађана, који се о Бежанији, нашем раду и иницијативама удружења, информишу захваљујући нашем присуству на глобалној мрежи.
Сматрамо да је наша дужност, као друштвеног актера и представника локалне заједнице, да оправдамо ово савим неочекивано, но, верујемо, и сасвим заслужено поверење шире јавности.
Стога ћемо интензивирати обавештавање јавности о актуелностима из живота и рада Бежаније и нашег удружења, али и активно осмишљавати како овај импресивни виртуелни досег искористити као алат за унапређење стварног и свакодневног живота у Бежанији.
Позивамо вас зато да нам шаљете своје предлоге и информације које желите да овде објавимо и поделимо са широм заједницом.
ХВАЛА ВАМ НА ПОВЕРЕЊУ И ПОДРШЦИ!
Драги Бежанинци, поштовани чланови и пријатељи удружења,
Позивамо Вас да у петак 27. маја, од 18:00 часова присуствујете промоција књиге "БЕЖАНИЈА, ловци и риболовци", која ће се одржати у нашем храму културе "Бежанија", Војвођанска 68. Аутор и приређивач књиге је Фрањо Фабијанец. Добро дошли!
Памтимо да на Спомен гробљу на Бежанијској Kоси почива преко 8.000 жртава Холокауста, геноцида и фашизма у Другом светском рату.
Удружење бораца и Удружење „Стара Бежанија“ чувају сећање, и труде се да ови животи заборавом не буду по други пут убијени.
Иза сваког броја, а има их преко 8.000, не стоје имена, док гробље стоји необележено, хумке улегле и запуштене.
Комеморативним скупом који традиционално организујемо 22. априла, али и на дан ослобођења општине Бежанија – колевке Новог Београда , боримо се да победимо деценијску културу заборава.
На Комеморативном скупу почаст жртвама одаће програмом и учешћем, поред организатора, и:
- Парох при Храму Св. Ђорђа - молебан
- Хор ОШ „Милан Ракић“ – Хорић при Храму културе „Бежанија
- Новобеоградски извиђачи – Одред „Пантер“ – Бежанијски илегалци
- Представници партнерских организација и удружења
др Биљана Ђоровић, новинар
проф. др Миладин Шеварлић, агроекономиста
Ратомир Рале Дамјановић, књижевник
Информације:
Волга Илић Максимова, председник Удружења „Стара Бежанија“, тел.
Ранко Р. Спалевић, председник УБНЈОР-а Нови Београд – тел. 061/166 59 83
У сусрет овогодишњим ускршњим празницима, најављујемо лепу изложбу уметничких рукотворина, на којој ће излагати и своја дела представити јавности чланови и пријатељи нашег Удружења:
Злата Копривица
Славица Јовановић
Љиљана Коковић
Дивна Николић
Станка Митровић
Гордана Биберџић
Рада Влаховић
Изложба ће бити отворена у петак, 15. априла од 12:00 часова, у Храму културе "Стара Бежанија", Војвођанска 68. Посетиоци ће моћи да погледају иложбу 15-17. априла 2022. године.
Памтимо и не заборављамо један од 78 сдана злочиначке НАТО агресије на СР Југославију, на Србију. Памтимо злочин почињен на цивилни објекат - Новобеоградску термоелектрану. Тог 4. априла нашла се на мети, а мета је био не само цивилни објекат. Топлана је погођена са више крстарећих ракета, уништени су сви резервоари, изазвана је катастрофа.
Обновили смо топлану, али нико више није могао да породици, пријатељима и колективу врати радника СЛОБОДАНА ТРИШИЋА. Погинуо је на радном месту бринући о објекту повереном на чување.
Ми, udružewa i pojedinci окупљени око пројекта „Култура сећања Новобеограђана“ поклонили смо се пред спомен обележјем Слободану Тришићу. Делегацију је у име пројектног тима, Удружења бораца и Одреда извиђача предводио Никола Спалевић.
На комеморативном скупу учествовали су, у организацији ЈКП „Београдске електране“, породица и пријатељи.
У НАСТАВКУ ПРЕНОСИМО ТЕКСТ ОБЈАВЉЕН О НАШОЈ БЕЖАНИНКИ, ДР МАРИЈИ ЗДРАВКОВИЋ, НА СТРАНИЦИ НАШЕ ПАРТНЕРСКЕ ИНИЦИЈАТИВЕ "КУЛТУРА СЕЋАЊА"
Данас, на Дан омладинских радних акција, прилика је да пријатеље наше странице "Култура сећања" подсетимо на, не само ентузијазам и прегалаштво минулихб генерација.
Пријатељ наших пројекта, наша Новобеограђанка, хуманиста, лекар, потврђена на свим пољима - носилац је наших највећих признања које су додељивали Удружење бораца и партнерске организације. Свеприсутна. делом и духом. Наша Новобеограђанка. Прегалаштво, стваралаштво, ентузијазам живе - наша марија је пример. Шаљемо јој речи захвалности и слику Удранишке значке. Надамо се да ћемо јој у што скорије време уручити и реплику праве, Новобеоградске ударничке значке.
Удружење ПРИЈАТЕЉА СРПСКЕ КУЛТУРЕ вас позива на предавање:
СРПСКЕ ИНТЕЛЕКТУАЛНЕ ХЕРОИНЕ
У организацији удружења `ПРИЈАТЕЉИ СРПСКЕ КУЛТУРЕ`, у четвртак, 24 марта, 2022. у 19 часова, на Машинском факултету у Београду, амфитеатар 211, одржаће се предавање СРПСКЕ ИНТЕЛЕКТУАЛНЕ ХЕРОИНЕ. Биће речи о следећим заслужним и значајним српским интелектуалкама:
- Др. КСЕНИЈА АКСЕНТИЈЕВИЋ, прва жена доктор наука и прва жена доцент на Београдском универзитету – предавач, проф.др. Иванка Поповић
- Др. СЛАВКА МИХАИЛОВИЋ, докторирала медицину 1912 у Женеви, оснивач Железничке болнице, оснивач женске странке, предавач др. Љиљана Клисић.
- Проф. др. КОСАРА ЈОЈИЋ, прва докторирала на Машинском факултету у Београду, предавач др. Љиљана Медић
- НАДЕЖДА ПЕТРОВИЋ, академски сликар, предавач Борка Поповић, директор Пете београдске гимназије
- Др, ОЛГА ЛУКОВИЋ-ПЈАНОВИЋ, хероина српског језика, докторирала на Сорбони, предавач Драгослава Копривица, политиколог и писац
- Академик ОЛГА ХАЏИЋ, прва жена ректор универзитета у Србији, предавач проф.др. Снежана Кирин.
ДОБРОДОШЛИ!
У емисији „Говори да бих те видео“, која ће бити емитована на Радио Београду 2 (97.6 MHz), у четвратак, 9.12.2121. у 17 сати, говори Волга Илић, председник удружења Стара Бежанија, које се бави очувањем традиције и културне баштине Бежаније и несебично се ангажује у циљу очувања од заборава аутентичности, историје и духа Бежаније, организујући културне, хуманитарне, музичке манифестације и упознавајући млађе нараштаје са вековним животом својих предака, њиховим страдањем, јунаштвом и бескрајном оданошћу своме селу.
Волга Илић је по занимању наставник географије и историје, али је цео радни век, до пензионисања, провела у Савезној скупштини СФРЈ. Бежанијска снајка, иако није рођена у Бежанији, после 45 година у породици Илић, стекла је углед и поштовање свих Бежанинаца. Волга је рођени борац, жена чврсте воље и огромне енергије. Као председник Удружења "Стара Бежанија" стуб је свих акција и догађања у Бежанији.
ЦЕЛА ЕМИСИЈА СЕ МОЖЕ ОДЛОЖЕНО ПРЕСЛУШАТИ ПУТЕМ ЛИНКА ОВДЕ.
Аутор емисије је Биљана Ђоровић.
20 година инфоратничке борбе биће обележено трибином коју организујемо 1. децембра 2021, у 18 сати, у Храму културе, Удружење Стара Бежанија, Војвођанска 68, Нови Београд.
Инфорат представља централну форму савременог хибридног, мрежног и мрежноцентричног рата против људи и природе и обавио је преко 96% ратних операција против човечанства.
Група истраживача већ две деценије се бави анализом планова и програма психопатолошких, болесних и генерацијски озбиљно поремећених умова, чији је циљ – уништење људског рода и природе - Божије креације на планети Земљи.
У четвртак, 21. октобра, у Храму културе „Бежанија" представљена је књига „Богиња језика Олга Луковић-Пјановић-животни пут и дело", ауторке Драгославе Копривице.
О делу су говорили: Издавач, члан Петровске академије, Драгољуб Антић, др. Божидар Митровић, др.Милан Младеновић, Симонида Станковић, Биљана Ђоровић, те председница нашег удружења, Волга Илић, као и многи уважени гости из публике, познаваоци и поштоваоци дела велике научнице.
Ова књига је заправо омаж указан јединственој српској научници, филологу, Олги Луковић-Пјановић. И, како је то рекла ауторка књиге: „Нека опрости Олгина сен неистинитом науком свим заведеним Србима, међу којима сам се и ја налазила".
Вече за памћење и историју које је у слободној размени мисли и дискусији превазишло оквире представљња књиге и допринело повезивању многих друштевних актера који доприносе проучавању српске историје, културе и језика.
Удружење "Стара Бежанија", Удружење бораца НОР-а, и партнерске организације у пројекту "Култура сећања" приредили су програм "Наслеђе" у оквиру овогодишњих Дана европске баштине.
17. септембра 2021. године, на празник Дана српског јединства, слободе и националне заставе, у Храму културе (Војвођанска 68) одржано је прво програмско вече, посвећено култури сећања и неговања културног наслеђа, као одговор превовлађујућој култури заборава која доминира савременим друштвом.
У првом делу програма "Поздрав Застави" чланови ХОРИЋА (руководилац проф. Марија Гаљевић) су интонирањем химне Републике Србије, и изворном метохијском песмом (солиста Ангелина Гаљевић) поздравили српску заставу, и свечано отворили програм у складу са духом празника.
У наставку програма представљено је слободарско наслеђе овог краја кроз резултате првог дела пројекта "Бежанијски илегалци". Уводно излагање, као омаж ЗОРАНУ МАТИЈАШЕВИЋУ, ризничару наслеђа Старе Бежаније, дала је Јадранка Матијашевић. О прилозима за Зборник и собу сећања на бежанијске илегалце говорио је Фрањо Фабијанец, а о Бежанијском наслеђу у срцу, речима, и личним успоменама - Нада Петровић-Зорбић. О мапирању наслеђа ослободилачких ратова говорио је Драган Стевић.
Удружење бораца је представило пројекат "Собе сећања на Бежанијске илегалце" који се остварује захваљујући значајној подршци Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Владе Републике Србије. На жалост, значај овог пројекта за неговање друштвене културе сећања на жртве рата и ослободиоце, нису препознали Општина Нови Београд, нити Град Београд.
Но, ми идемо даље - против културе заборава. У Данима европске баштине чија је тема НАСЛЕЂЕ, с поносом истичемо у години када се обележава 80 година антифашистичког устанка и социјалистичке револуције да је наше највеће наслеђе оно што су нам оставили преци и 1999. године одбранили савременици: СЛОБОДА.
Удружење бораца је учесницима програма и потомцима Бежанијских илегалаца уручило скромне поклоне и писане материјале из прве фазе истраживаког процеса на пројекту, наравно, уз домаћинску чашицу разговора и дружење учесника након скупа.
Поводом 13. септембра, ПРАЗНИКА СВЕТИХ ЈАСЕНОВАЧКИХ НОВОМУЧЕНИКА, преносимо вам ауторски текст нашег члана, Стефана Вујчића:
Свети Јасеновачки новомученици су канонизовани 2010. године и прослављају се сваког 13. септембра. Српска православна црква је управо донела одлуку да овај дан буде „црвено слово” у календару. Од ове године се у част Светих новомученика Јасеновачких служи Литургија у храмовима СПЦ. Поред тога, патријарх Порфирије и председник Србије Александар Вучић донели су одлуку о градњи великог меморијалног комплекса у Доњој Градини у Републици Српској.
Део моштију Светих Јасеновачких новомученика налази се у храму Светог Апостола Томе на Новом бежанијском гробљу. Мошти су похрањене у олтару храма и биће изношене на поклоњење сваке године 13. септембра.
Предратна општина Бежанија, а данас Нови Београд, налазила се под НДХ за време Другог светског рата; зато њихови данашњи становници брижљиво негују успомену на страдања и одржавају сва стратишта из Другог светског рата. Познато је да је око 8 000 мученика са Козаре и из Јасеновачких логора погубљено у Белановића рупи, где су депортовани преко логора Старо Сајмиште. Такође, тела многих мученика су допловила Савом из Јасеновца до Београда и насукала се испод Калемегдана. Зато је ове године одлучено да се уреди обала код Старог Сајмишта и назове Обалом Јасеновачких жртава.
Белановића рупа код Старог бежанијског гробља, као и мошти Светих новомученика у цркви Светог апостола Томe на Новом бежанијском гробљу чине духовну целину. Бежанијe, која се некада географски пружала од Бежанијске баре до Бежанијске косе, сада се пружа од Обале Јасеновачких новомученика до храма Апостола Томе. Жртвом светитеља ово тло је освештано и представља део сакралне топографије Бежаније.
Неопходно је одржавати културу сећања у Бежанији, а прослављање мученика у храмовима показује и духовну димензију нашег односа према — светилиштима.
Аутор је дипломирани иконописац Академије СПЦ за уметности и консервацију
У Београду је 14. августа 2021.наше удружење је учествовало у скупу поводом 95. годишњице рођења кубанског лидера Фидела Kастра (1926-2016).
Скуп под називом ''Србија памти Фидела Kастра'' организовао је Форум солидарности са Kубом у сарадњи са Амбасадом Kубе у Београду, а одржан је у Парку пријатељства, на Новом Београду, на месту где је Kастро 1986.године засадио стабло платана - дрво мира, пријатељства и дуговечности.
Скуп је отпочео полагањем венаца на споменику „Вечна ватра“. Представници свих присутних организација положили су венце и цвеће жртвама НАТО агресије на СРЈ 1999. године. Венац је први положио Амбасадор Кубе у Београду Њ. Е: Густаво Триста дел Тодо.
Потом су се окупљени упутили до платана који је у парку пријатељства засадио Фидел Кастро где су одржани пригодни говори. Гранитна плоча са именом председника Фидела Кастра и Републике Кубе, била је прекривена мноштвом црнених ружа.
Скупу су се обратили Амбасадор Триста дел Тодо, истакавши дугу традицију тесних веза наших народа, богате сарадње, пријатељства и солидарности народа Србије и Кубе, као и народни посланици проф. Др Љубиша Стојмировић и Ђорђе Комленски, те Ратко Крсмановић, председник Форума.