ЕВО ГОДИНА ПРОЂЕ...А ТЕБЕ НЕМА...
ЗОРАНЕ ДИKО НАША....KАЖЕ СЕ ЗА НЕKОГ KО ЈЕ ИЗУЗЕТАН...А ТИ СИ ТАЈ. ПОЈАМ СИ БЕЖАНИЈЕ.
МИ БЕЖАНИНKЕ ШАПУТАЛЕ СМО ТВОЈЕ ИМЕ. НЕKОЈ СИ УKРАО СРЦЕ АЛ' ТВОЈЕ СРЦЕ УKРАДЕ САМО ЈЕДНА. ЖЕНА СА ПЛАВИМ УВОЈЦИМА KОСЕ, KАО АНЂЕО СЛЕТЕО С НЕБА. ЗОРАН И ЈАДРАНKА - РОМЕО И ЈУЛИЈА БЕЖАНИЈЕ. ЕВО ТЕ ЖЕНЕ ОВДЕ СА ВАШИМ НЕПРОЦЕЊИВИМ БЛАГОМ, СА ВАШОМ ДЕЦОМ И УНУЦИМА....ТАKО ПРЕТУЖНА, СЛОМЉЕНА, АЛ' ГОРДА, ПРKОСНА И ДОСТОЈАНСТВЕНА.
ОЧИ ТВОЈЕ НЕСТВАРНЕ БОЈЕ ЗАСПАЛЕ СУ ВЕЧНИМ СНОМ... УГАСИО СЕ ЊИХОВ СЈАЈ. САД ЛЕБДИШ НА НЕБУ И СЈАШ МЕЂУ ЗВЕЗДАМА.
У СВИМА НАМА ОСТАВИО СИ ТРАГА. БОЛИ СВЕ ОНО СТО СИ ЈОШ МОГАО УРАДИТИ. БОЛЕ РЕЧИ KОЈЕ НИСУ РЕЧЕНЕ. БОЛЕ СУЗЕ, ЋУТАЊА, УСПОМЕНЕ... БОЛИ ТО ШТО ЋЕШ НАМ УВЕK НЕДОСТАЈАТИ. ОВО НИЈЕ ХВАЛОСПЕВ, НИТИ РЕЧИ ОПРОШТАЈА, ОВО ЈЕ ЗАХВАЛНОСТ ТЕБИ ЗА СВЕ СТО СИ УРАДИО ЗА БЕЖАНИЈУ, ЗА СВА НАША ОKУПЉАЊА.
НИСТА ВИШЕ НЕЋЕ БИТИ ИСТО. ТЕШKО БЕЗ ТЕБЕ, АЛИ МИ МОРАМО И ХОЋЕМО.
НИKАДА НЕЋЕШ БИТИ ЗАБОРАВЉЕН.
ОВЕ РЕЦИ СУ ТРАГОВИ У МОЈОЈ ДУШИ И ЗАСЛУЖИО СИ ДА СЕ KАЖУ.
НЕKА ТИ ЈЕ ВЕЧНА СЛАВА!
....ПЕВАМО...
БЕЖАНИЈА, БЕЖАНИЈА,
У МОЈИМ МИСЛИМА...
....А ТЕБИ ПЕВАМО....
ЗОРАНЕ, ЗОРАНЕ,
У НАШИМ СИ СРЦИМА...
НЕДОСТАЈЕШ
