Ево још једног текста наше Душанке Лалић:

Hodamo Ulicama gradova heroja . Iskusni vodići upoznaše nas sa istorijom i dogadjajima koji su se odigrali na ovim prostorima. Impresionirani smo što se čuvaju dela i uspomene na ljude koji su obeležili prošlost. Ulice i trgovi lepo uredjeni i odišu lepotom i smirenošću. Dodjosmo u Brankovinu, zavičaj pesnikinje Desanke Maksimović. Na njenom grobu ostavismo pregršt buketića poljskog cveća. Reči spontano izadjoše sa naših usana:

         „ Ne, nemoj mi prići, hoću izdaleka, da volim i želim, oka tvoja dva, jer sreća je lepa, samo dok se čeka, dok od sebe samo, nagoveštaj da...“

Sam ambijent odiše lepotom i smirenošću. Krećemo do autobusa dok ozvanjašu crkvena zvona gromkim zvukom. Dr. Srećković na ovaj način pozdravljaše svoje prijatelje. Hvala mu na ovom dirljivom pozdravu. U Šapcu restoran „Mali Balkan“ opremljen u etno stilu ispunio je sva naša očekivanja počev od usluge osoblja do ručka koji je bio spremljen za nas. Hvala im na gostoprimstvu. Na obali reke Save a pored tvrdjave iz XV veka uživali smo u predivnom pogledu na reku kojom su plovili čamci a patke razdragano plivale. Reka je tekla mirno i ko zna koje priče i tajne krije u sebi. Poseban veliki pozdrav za Dr. Veru Rajić iz Šapca koja je došla da nas pozdravi. Na putu ka kući u autobusu vreme stalo nije. Opijeni od svega što smo tog dana doživeli i videli uz našeg disk-džokeja Keti nastavili smo da uživamo u pesmi i muzici.

Prijatelji stari gde ste.... dodjite da se družimo...